Heysel.... 29.o5.1985....
Na stadionu Heysel, 29.5.1985., poginulo je 39 Italijanskih navijaca, pregazeni talasnim valom engleskih navijaca. Policija bespomocno posmatrajuci sta se desava nije pruzila adekvatnu pomoc kao ni Hitna pomoc koja je odbila da preveze unesrecene preko odredenog broja!!!
Heyselska tragedija se dogodila 29. maja 1985. godine na stadionu Heysel u Bruxellesu, pre finala Kupa europskih prvaka u fudbalu između Juventusa i Liverpoola, kada se, zbog huliganizma, srušio jedan noseci zid stadiona. Poginulo je 39 ljudi,32 Italijana, 4 Belgijanca, 2 Francuza i jedan Irac.Događaj je za posledicu imao izbacivanje svih engleskih fudbalskih klubova iz europskih takmicenja narednih 5 godina,sve do 1990. godine.
Smatra
se da se tragedija dogodila iz osvete navijača Liverpoola za događaje
godinu dana pre u Rimu, nakon finala Lige Sampiona i pobede Liverpoola
nad Romom. Romini navijači su van stadiona Olimpico napale i pretukle
brojne Liverpoolove navijače, koji su se vraćali u svoje hotele. Godinu
dana su kružile glasine da Liverpoolovi huligani Italijanoma spremaju
osvetu za rimske događaje.
Liverpool je 1985. bio najbolji evropiski tim, ne samo zbog činjenice da su bili aktualni evropski prvaci, odnosno četvorostruki u prethodnih osam sezona, već i zbog atraktivnog fudbala i velikih zvezda Kennyja Dalglisha i Iana Rusha. Klub je uverljivo izborio finale Lige Sampiona, a dodatni motiv za njegovo osvajanje bila im je činjenica da je gradski rival Everton osvojio englesko prvenstvo, što je značilo da će Liverpool igrati sledeće sezone u elitnom klupskom naticanju samo ako pobedi u finalu protiv Juventusa. Liverpoolu bi to bio peti naslov evropskog prvaka u 10 godina, čime bi pobednički pehar dobio u trajno vlasništvo.
Juventus je, s druge strane, bio aktualni pobednik Kupa pobednika kupova, imao je u timu mnogo italijanskih reprezentativaca, svetskih prvaka iz Spanije 1982., tri godine zaredom najboljeg evropskog igrača Michela Platinija, veliku zviezdu Zbigniewa Bonieka te trofejnog trenera Giovannija Trapattonija.
Dve su se ekipe sastale u januaru 1985. u Torinu, u prvoj utakmici Europskog superkupa (u kojem su se tada igrale dve utakmice). Juventus je pobedio 2-0, a uzvrat, zakazan nakon heyselskog finala, nikada nije odigran.
Uprkos tragediji, utakmica je odigrana, jer se smatralo da će njeno otkazivanje dovesti do još većih nereda. Kapiteni obe ekipe, Gaetano Scirea i Phil Neal, apelovali su na navijače da zadrže mir, ali su neredi u manjoj meri nastavljeni i nakon prvog zvižduka sudije, a stadion je bio pod opsadom policije, kojoj je nakon nereda pristiglo pojačanje.
Liverpool je 1985. bio najbolji evropiski tim, ne samo zbog činjenice da su bili aktualni evropski prvaci, odnosno četvorostruki u prethodnih osam sezona, već i zbog atraktivnog fudbala i velikih zvezda Kennyja Dalglisha i Iana Rusha. Klub je uverljivo izborio finale Lige Sampiona, a dodatni motiv za njegovo osvajanje bila im je činjenica da je gradski rival Everton osvojio englesko prvenstvo, što je značilo da će Liverpool igrati sledeće sezone u elitnom klupskom naticanju samo ako pobedi u finalu protiv Juventusa. Liverpoolu bi to bio peti naslov evropskog prvaka u 10 godina, čime bi pobednički pehar dobio u trajno vlasništvo.
Juventus je, s druge strane, bio aktualni pobednik Kupa pobednika kupova, imao je u timu mnogo italijanskih reprezentativaca, svetskih prvaka iz Spanije 1982., tri godine zaredom najboljeg evropskog igrača Michela Platinija, veliku zviezdu Zbigniewa Bonieka te trofejnog trenera Giovannija Trapattonija.
Dve su se ekipe sastale u januaru 1985. u Torinu, u prvoj utakmici Europskog superkupa (u kojem su se tada igrale dve utakmice). Juventus je pobedio 2-0, a uzvrat, zakazan nakon heyselskog finala, nikada nije odigran.
Uprkos tragediji, utakmica je odigrana, jer se smatralo da će njeno otkazivanje dovesti do još većih nereda. Kapiteni obe ekipe, Gaetano Scirea i Phil Neal, apelovali su na navijače da zadrže mir, ali su neredi u manjoj meri nastavljeni i nakon prvog zvižduka sudije, a stadion je bio pod opsadom policije, kojoj je nakon nereda pristiglo pojačanje.
Juventus je pobedio 1-0, pogotkom Platinija u 56. minuti iz
jedanaesterca dosuđenog zbog prekršaja na Bonieku, što je bila greška
svajcarskog sudije Daine, jer je prekršaj očigledno bio izvan
šesnaesterca. Rezultat je ostao nepromijenjen do kraja, a vrlo
je verovatno da je i svojevrsni "osjećaj krivice" uticao na
Liverpoolovu igru (uprkos tome što su svi igrači bili vrsni
profesionalci).
Kenny Dalglish, jedan od najboljih Liverpoolovih igrača, nikada neće zaboraviti ono što se dogodilo te noći: „Navijači Liverpoola nisu ni razmišljali o fatalnim posledicama koje su se mogle desiti dok su pretrčavali na drugu tribinu“. Dalglish priznaje da su Liverpoolovi igrači tek sutradan ujutru postali svesni šta se zapravo dogodilo na stadionu: „Videli smo navijače iz Italije kako su plakali i udarali u naš autobus kada smo napuštali hotel,“ priseća se on. „Kada smo napustili Brisel, Italijani su bili gnevni, što je bilo razumljivo. 39 njihovih prijatelja je poginulo. Dobro se sećam jednog Italijana, čije se lice nalazilo tik uz prozor autobusa gde sam ja sedeo. Plakao je i vrištao. U takvim okolnostima saosećate sa bilo kim ko je izgubio nekoga. Pošli ste da gledate utakmicu. Niste krenuli očekujući da će se ovako završiti, zar ne? Fudbal nije toliko bitan. Nijedna fudbalska utakmica nije vredna toga. Sve ostalo postaje beznačajno.“
Heyselska tragedija je prevršila meru. UEFA je kaznila Engleski fudbalski savez i engleske klubove izrazito oštrim, dotad nedosuđenim merama u svetskom fudbalu; engleski klubovi su dobili zabranu takmicenja u UEFA-inim kupovima iduće tri godine, a Liverpool čak pet godina; kazne su trebale biti i rigoroznije ako se stanje među navijačima ne dovede u red. Budući su vesti o huliganskim divljanjima u Engleskoj i dalje pristizale, kazna je produzena, tako da su se engleski klubovi opet uključili u UEFA-ina takmicenja tek u sezoni 1990/91.
Kazne nisu bile samo na europskoj sceni; i engleska premijerka Margaret Thatcher se odlučila obračunati s huliganstvom u Engleskoj; kazne su znatno poostrene, zatvor za huliganske ispade je postajao automatski, policiji su proširene dozvole u suzbijanju divljanja, a svi počinioci nereda su se morali javljati policiji pre utakmica. Usledile su zabrane poseta utakmicama huliganima (čak i doživotne!), zatvorske kazne su bivale sve duze, a novčane kazne sve veće. Nakon više od deset godina borbe s huliganstvom, postiglo se to da je red na engleskim fudbalskim stadionima došao do samog terena...
Iako su u povratničkoj sezoni engleski klubovi ostvarili uspehe, izolacijska kazna je ostavila traga na engleskom klupskom fudbalu, kojemu je trebalo petnaestak godina da se oporavi od sankcija...
Skoro 20 godina nakon tragičnog dana, žreb je odlučio da se Liverpool i Juventus sastanu po prvi put u četvrt-finalu Lige Šampiona. Kao da je sudbina odlučila da dva tima zajedno odaju poštu onima koji su tragično izgubili živote na Heyselu.
„Postoji prijateljstvo između dva kluba i njihovih navijača,“ izjavio je izvršni direktor Liverpoola, Rick Parry, nakon žreba. „Nakon što je žreb odlučio da ova dva tima igraju međusobno prvi put posle dvadeset godina, ljudi su se setili tragedije na Heyselu, kako u Torinu, tako i ovde na Merseysideu. Dva kluba su se zbližila nakon Heysela. Veze između nas su ostale jake, ali mi i dalje želimo da svi Juventusovi navijači znaju da nam je izuzetno žao zbog činjenice da je 39 ljudi izgubilo život. Nastavili smo dalje u duhu prijateljstva nakon Heysela i klubovi su nastavili da rade zajedno na duhu uzajamnog poštovanja.“
29. maj ostaje upamćen kao dan sećanja, kako za navijače Juventusa, tako i za navijače Liverpoola.
Kenny Dalglish, jedan od najboljih Liverpoolovih igrača, nikada neće zaboraviti ono što se dogodilo te noći: „Navijači Liverpoola nisu ni razmišljali o fatalnim posledicama koje su se mogle desiti dok su pretrčavali na drugu tribinu“. Dalglish priznaje da su Liverpoolovi igrači tek sutradan ujutru postali svesni šta se zapravo dogodilo na stadionu: „Videli smo navijače iz Italije kako su plakali i udarali u naš autobus kada smo napuštali hotel,“ priseća se on. „Kada smo napustili Brisel, Italijani su bili gnevni, što je bilo razumljivo. 39 njihovih prijatelja je poginulo. Dobro se sećam jednog Italijana, čije se lice nalazilo tik uz prozor autobusa gde sam ja sedeo. Plakao je i vrištao. U takvim okolnostima saosećate sa bilo kim ko je izgubio nekoga. Pošli ste da gledate utakmicu. Niste krenuli očekujući da će se ovako završiti, zar ne? Fudbal nije toliko bitan. Nijedna fudbalska utakmica nije vredna toga. Sve ostalo postaje beznačajno.“
Heyselska tragedija je prevršila meru. UEFA je kaznila Engleski fudbalski savez i engleske klubove izrazito oštrim, dotad nedosuđenim merama u svetskom fudbalu; engleski klubovi su dobili zabranu takmicenja u UEFA-inim kupovima iduće tri godine, a Liverpool čak pet godina; kazne su trebale biti i rigoroznije ako se stanje među navijačima ne dovede u red. Budući su vesti o huliganskim divljanjima u Engleskoj i dalje pristizale, kazna je produzena, tako da su se engleski klubovi opet uključili u UEFA-ina takmicenja tek u sezoni 1990/91.
Kazne nisu bile samo na europskoj sceni; i engleska premijerka Margaret Thatcher se odlučila obračunati s huliganstvom u Engleskoj; kazne su znatno poostrene, zatvor za huliganske ispade je postajao automatski, policiji su proširene dozvole u suzbijanju divljanja, a svi počinioci nereda su se morali javljati policiji pre utakmica. Usledile su zabrane poseta utakmicama huliganima (čak i doživotne!), zatvorske kazne su bivale sve duze, a novčane kazne sve veće. Nakon više od deset godina borbe s huliganstvom, postiglo se to da je red na engleskim fudbalskim stadionima došao do samog terena...
Iako su u povratničkoj sezoni engleski klubovi ostvarili uspehe, izolacijska kazna je ostavila traga na engleskom klupskom fudbalu, kojemu je trebalo petnaestak godina da se oporavi od sankcija...
Skoro 20 godina nakon tragičnog dana, žreb je odlučio da se Liverpool i Juventus sastanu po prvi put u četvrt-finalu Lige Šampiona. Kao da je sudbina odlučila da dva tima zajedno odaju poštu onima koji su tragično izgubili živote na Heyselu.
„Postoji prijateljstvo između dva kluba i njihovih navijača,“ izjavio je izvršni direktor Liverpoola, Rick Parry, nakon žreba. „Nakon što je žreb odlučio da ova dva tima igraju međusobno prvi put posle dvadeset godina, ljudi su se setili tragedije na Heyselu, kako u Torinu, tako i ovde na Merseysideu. Dva kluba su se zbližila nakon Heysela. Veze između nas su ostale jake, ali mi i dalje želimo da svi Juventusovi navijači znaju da nam je izuzetno žao zbog činjenice da je 39 ljudi izgubilo život. Nastavili smo dalje u duhu prijateljstva nakon Heysela i klubovi su nastavili da rade zajedno na duhu uzajamnog poštovanja.“
29. maj ostaje upamćen kao dan sećanja, kako za navijače Juventusa, tako i za navijače Liverpoola.
In Memoria e Amicizia, u Sećanju i Prijateljstvu!
Rocco AcerraBruno Balli
Alfons Bos
Giancarlo Bruschera
Andrea Casula
Giovanni Casula
Nino Cerullo
Willy Chielens
Giuseppina Conti
Dirk Daenecky
Dionisio Fabbro
Jacques François
Eugenio Gagliano
Francesco Galli
Giancarlo Gonnelli
Alberto Guarini
Giovacchino Landini
Roberto Lorentini
Barbara Lusci
Franco Martelli
Loris Messore
Gianni Mastrolaco
Sergio Bastino Mazzino
Luciano Rocco Papaluca
Luigi Pidone
Bento Pistolato
Patrick Radcliffe
Domenico Ragazzi
Antonio Ragnanese
Claude Robert
Mario Ronchi
Domenico Russo
Tarcisio Salvi
Gianfranco Sarto
Giuseppe Spalaore
Mario Spanu
Tarcisio Venturin
Jean Michel Walla
Claudio Zavaroni
R.I.P YNWA
Dodaj komentar